У петак 11.11.2022. године је државни празник, школа неће радити. А у четвртак 10.11.2022. године часови ће се одржати по распореду од петка.
Дан примирја је државни празник који се обележава сваког 11. новембра, датума на који нисмо превише обраћали пажњу све до 2012. године, кад је и званично почео да се прославља.
Пре 2012. године, овај датум се обележавао на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији од 2005. године.
У Србији, али и многим земљама широм света, 11. новембар слави се као Дан примирја у Првом светском рату, чијим су потписивањем, у 11 сати у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у шуми Компјењ у Француској, силе Антанте и Немачка окончале сукоб пре 103 године. Након тога преговори о условима мира су настављени, а потом и договорени, али тек Версајским миром 28. јуна 1919. године, чиме је Први светски рат и званично окончан.
Документ који је углавном саставио француски маршал и врховни командант савезничких војски Фердинанд Фош у основи је предвиђао прекид непријатељства, повлачење немачких трупа иза граница, неуништавање инфраструктуре, размену заробљеника, обећање репарација, уништавање немачких ратних бродова и подморница, као и поступање током примирја.
Дан примирја се обележава у свим земљама-потписницама споразума, а у српској јавности влада мишљење да је добро и важно да славимо 11. новембар, као и остале земље, а не 13. кад је потписано београдско примирје јер тиме Србија стаје у ред земаља које су се пре 100 година бориле за слободу и бољу будућност.
Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, која се налази на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је заштићена законом као природна реткост. Овај цвет је у ботаници познат и као цвет феникс јер и кад се потпуно осуши, уколико се залије, може да оживи. Отуда и симболика „поновоног рађања“ Србије која је успела да се опорави након страдања.
Биљку је 1884. године у околини Ниша открио доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновћа. Заједно са Јосифом Панчићем описао је ову врсту и дао јој име по краљици Наталији. Осим у Србији, Наталијина рамонда расте још само у Грчкој и Македонији, одн. на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан, поприште најжешћих борби на Солунском фронту током Првог светског рата.
Осим рамонде, у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета. Препорука је да се овај амблем носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника.
Зашто је 11. новембар државни празник?
Током утакмице Лиге шампиона између Црвене звезде и Ливерпула 2018. године, немачки тренер Јирген Клоп и фудбалери Ливерпула изашли су на терен стадиона „Рајко Митић“ носећи овај симбол на својој опреми, чиме су одали почаст жртвама Првог светског рата, али и стекли симпатије домаћих навијача.
За време празника веће трговине и угоститељи радиће уобичајеним радним временом или са минималним изменама.
Предузеће Пошта Србије саопштило је да ће на државни празник радити дежурне поште у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу и другим већим градовима, као и поште на граничним и административним прелазима – укупно 39 експозитура.